Koža je najveći organski sistem tela.  Kao periferni organ koji dolazi u kontakt sa spoljašnjom sredinom ima jako bitnu barijernu funkciju. Koža sa jedne strane sprečava prodiranje stranih materija i mikroorganizama iz spoljašnje sredine u organizam, a sa druge strane sprečava gubitak vode iz organizma. Koža takođe predstavlja apsorpcioni medijum za ultravioletne zrake i sprečava njihovo prodiranje i oštećenje dubljih tkiva.  

Sastoji se od tri sloja:  

  1. epidermis
  2. dermis
  3. hipodermis


Epidermis je površinski sloj kože. Sastoji se od nekoliko slojeva ćelija koje su različito diferencirane. Ćelije bazalnog sloja epidermisa se dele i metabolički su aktivne, a u površinskom delu epidermisa (stratum corneum) su mrtve ćelije bez jedra, ispunjene keratinom (korneociti). 
 
Dermis se nalazi iznad hipodermisa, sadrži krvne sudove, neurone, folikule dlaka, znojne i lojne žlezde, kolagen, elastična vlakna i hijaluronsku iselinu. Osnovne ćelije dermisa su fibroblasti. 

Hipodermis se sastoji od lipida i mišića, predstavlja toplotni izolator i region čuvanja energije i obezbeđuje amortizaciju šoka. 

Stratum corneum(SC)

Njegova ključna uloga jeste zadržavanje vode u koži. Važnost sadržaja vode u SC za normalan izgled kože, bez vidljivih ljuspica, odavno je poznat i smatra se da treba da bude veći od 10% mase SC-a.
Uloga higroskopnih supstanci unutar korneocita, poznatih kao prirodni vlažeći faktor (eng. Natural moisturizing factor, NMF) predstavljena je još 50-ih godina prošlog veka. Potom se kroz niz istraživačkih studija došlo do saznanja da je u održavanju nivoa vlage u koži izrazito važna uloga interkorneocitnih lipida, tzv. intercelularnog lipidnog matrixa, kao i nivoa njihove strukturne organizacije, čime se formira funkcionalna barijera za pasivnu difuziju vode iz kože - transepidermalni gubitak vode (eng. Transepidermal water loss, TEWL). 
Odgovarajuće funkcionisanje obe celine osigurava integritet kože i njeno adekvatno vlaženje.

Jedna od ključnih uloga vode u SC je učestvovanje u mnogim hidrolitičkim enzimskim procesima koji su neophodni za normalnu deskvamaciju. Ukoliko nivo vode u SC padne ispod kritičnog , enzimska akivnost izostaje i dolazi do akumulacije korneocita na površini kože. 

Korneociti

Oni predstavljaju fizičku barijeru SC-a i kada su hidratisani, doprinose izgledu kože i senzornim svojstvima njene površine. Korneociti su ćelije bez jedra ispunjene keratinskim filamentima, aminokiselinama i drugim malim molekulima, koji zajedno čine NMF.  SC sadrži približno 20 % vode , od kojih je jedna frakcija čvrsto vezana za higroskopne molekule NMF-a i lipide u koži. Ova frakcija je proporcionalna nivou atmosferske vlage. Preostala frakcija vode vezana je za intercelularni keratin i obično se ne menja u patološkim stanjima.

Prirodni vlažeći faktor 

Čine ga higroskopne supstance, koje privlače i apsorbuju vodu iz dubljih slojeva kože u gornje slojeve, značajno pojačavajući zadržavanje vode u rožnatom sloju kože. Većinu komponenti NMF-a čine aminokiseline, kao i laktati, urea i elektroliti, koje deluju kao veoma efikasni humektansi.

LIPIDI SC-a

Permeabilnost kožne barijere SC-a, tj. njena sposobnost da spreči preveliki gubitak vode i elektrolita direktno je povezana sa funkcionalnošću intercelularnih lipida. Ovi lipidi, organizovani sa vodom u faze i često opisani kao serija paralelnih lamelarnih membrana, obezbeđuju čvrstu i efikasnu barijeru za transepidermalni gubitak vode (TEWL). Lipidi se sastoje uglavnom od smeše 45-50% ceramida, 20-25% holesterola i 10-15% slobodnih masnih kiselina.
Ceramidi imaju različite biofizičke i biološke efekte u koži, odnosno SC-u. Učestvuju u  modulaciji lamelarne gel-kristalne strukture lipida SC-a kao sastojci koji doprinose povećanju kristalnih delova interkorneocitnog matrixa komponente koje smanjuju fluidnost membrane ćelija.
Ceramidi imaju sledeće uloge:
  • smanjuje TEWL
  • povećavaju sadržaj vode
  • smanjuju perutanje kože
  • vrše kontrolu epidermalne proliferacije
  • indukuju diferencijaciju ćelija
  • stimulišu apoptozu kancerogenih ćelija
Ceramidi najviše doprinose svojstvima epidermisa da zadržava vodu u koži, čime se značajno povećava nivo vlage, takođe popravljaju kutanu barijeru, preveniraju gubitak vlage iz kože i doprinose umanjenu znakova starenja kože. Bilo koji poremećaj ili umanjenje sastava ceramida može dovesti do oštećenja strukture, odnosno funkcije kutane barijere i dalje do stanja inflamacije. Inflamacija može dovesti do daljeg oštećenja barijerne funkcije, što rezultira oboljenjem kože. 
Nekoliko oboljenja kože kao što su psorijaza, atopijski dermatitis i iritantni/alergijski kontaktni dermatitis povezani su sa umanjenjem i poremećajem sastava lipida SC-a,dok su neke dermatoze, kao što je lamelarna ihtioza povezane sa umanjnjem slobodnih masnih kiselina dugog lanca iz sastava SC-a. Smatra se da je nadoknada nedostajućih fizioloških lipida(ceramida, slobodnih masnih kiselina i/ili holesterola) u dovoljnoj količini neophodna da bi se prekinuo ovaj cirkulus vitiosus.